Imunofiksacija serumskih proteina

IntroLab laboratorija Vračar nudi analizu imunolektroforeza proteina seruma koja se koristi za dijagnostikovanje i praćenje stanja povezanih sa promenjenim nivoima proteina u krvi i/ili povećanim nivoima proteina u urinu. Naša stručna ekipa primenjuje imunoelektroforezu kako bi identifikovala snižene ili povećane nivoe proteina.

Detaljnije o analizi

Elektroforeza proteina je labaratorijska analiza krvi koja omogućava razdvajanje proteina na osnovu njihove veličine i naelektrisanja. Imunoelektroforeza u serumu, poznata i kao imunofiksaciona elektroforeza, je specifična vrsta elektroforeze gde se proteini razdvajaju elektroforetskim procesom, posebno u gama regionu, a zatim se identifikuju upotrebom specifičnih antitela. Ova analitička metoda pruža korisne informacije o prisustvu i identifikaciji specifičnih proteina u serumu, što može biti od pomoći u dijagnostici pojedinih stanja i praćenju zdravstvenog stanja pacijenata.

Kome je imunolektroforeza proteina seruma potrebna?

Analiza elektroforeze proteina i imunoelektroforeze seruma se može preporučiti osobama koje pokazuju simptome ili imaju faktore rizika za određene bolesti ili stanja. Ova analiza je često indicirana u slučajevima sumnje na maligne bolesti, autoimune bolesti, bolesti jetre, bubrega ili sistemskih oboljenja. Takođe se može preporučiti osobama koje imaju povećane ili snižene nivoe proteina u krvi ili urinu. Važno je da se konsultujete sa svojim lekarom kako biste dobili precizne informacije o tome da li je analiza elektroforeze proteina ili imunoelektroforeze seruma potrebna u vašem konkretnom slučaju.

Tumačenje rezultata imunolektroforeze proteina seruma

Snižene vrednosti

Smanjenje koncentracije albumina u krvi mogu se primetiti kod različitih stanja, uključujući bubrežne bolesti, oboljenja jetre i opekotine. Vrednosti su takođe niže kod bolesti creva sa gubitkom proteina, upalne procese, oštećenja tkiva i nedovoljnog unos proteina putem hrane.

Genetski poremećaji mogu dovesti do analbuminemije (potpunog odsustva albumina) i bisalbuminemije (prisustva dve različite vrste albumina).

Smanjenje α1 globulinske frakcije može ukazivati na nedostatak α1-antitripsina.

Smanjenje γ frakcije se može javiti kod nefrotskog sindroma (stanje karakteristično za oštećenje bubrega). S druge strane, nedostatak γ frakcije može biti prisutan u stanjima sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Povišene vrednosti

Prisustvo paraproteina može se primetiti kod multiple mijelome, makroglobulinemije i bolesti teških lanaca.

Prisustvo α-fetoproteina može ukazivati na prisustvo karcinoma jetre, jajnika, testisa, pankreasa, creva, pluća i ciroze jetre.

Kod monocitne leukemije, oblik malignog tumora belih krvnih zrnaca, može se uočiti prisustvo lizozima, enzima koji se nalazi u belim krvnim zrncima.

Povećanje α1 globulinske frakcije može se videti kod akutnih zapaljenja, hroničnog zapaljenja jetre, terapije estrogenima i tokom trudnoće.

Veće vrednosti α2 globulinske frakcije mogu biti povezane sa akutnim i hroničnim zapaljenjima, nefrotskim sindromom, reumatoidnim artritisom i bolestima imunskih kompleksa.

Povećanje β globulinske frakcije može se javiti kod nedostatka gvožđa i nefrotskog sindroma.

Povećanje γ frakcije može biti posledica akutnih i hroničnih zapaljenja, oboljenja jetre i maligniteta. Pojava nove trake u γ regiji može se primetiti kod akutnih zapaljenja kao odgovor na povećanje C-reaktivnog proteina.