Hrom

Analiza hrom koju sprovodi naša laboratorija Beograd, IntroLab, služi za otkrivanje i praćenje nedostatka ili viška hroma u telu. Ponekad se biohemijske analize krvi poput ove koriste i za procenu nutritivnog statusa.

Šta je hrom?

Hrom je bitan mikroelement, koji je neophodan u fiziološkim koncentracijama za metabolizam šećera i masti. Međutim, izloženost hrom trioksidu (poznatom kao hromna kiselina), natrijum-hromatu i kalijum-dihromatu, koji se često nalaze u hrom-baziranim bojama, može dovesti do trovanja hromom.

Ako se ove toksične supstance unesu oralno, mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, poput šoka, anurije (prestanak produkcije urina), uremije (povišen nivo uree u krvi), i toksičnih oštećenja jetre, koja mogu dovesti do teške žutice, pa čak i smrti.

Udisanje prašine koja sadrži hrom može izazvati nastanak čireva u nosu, pa čak i perforacije nosnog septuma. Površinska oštećenja kože od hroma mogu brzo napredovati u ulceracije, koje često slabo reaguju na terapiju. Dodatno, hrom može pojačati postojeće alergije kože ili izazvati kontaktni dermatitis.

Kada je analiza hrom potrebna?

Analiza hroma se preporučuje kada postoji sumnja na niske ili visoke nivoe hroma u krvi.

Tumačenje rezultata

Nizak nivo hroma obično je rezultat nedovoljnog unosa kroz ishranu. Nedostatak hroma može uticati na funkciju jetre, zglobova, kostiju i srca.

Visoke vrednosti hroma mogu se javiti u nekoliko situacija:

• U slučaju preteranog unosa, koji može biti rezultat konzumiranja suplemenata tokom dužeg vremenskog perioda.
• Visoke vrednosti mogu biti posledica profesionalne ili nenamerne izloženosti.
• Kod problema sa eliminacijom, kao što su bolesti bubrega ili jetre, telo možda neće biti u stanju da efikasno ukloni višak jednog ili više elemenata u tragovima.
• Postoje i određena nasledna stanja koja mogu dovesti do toga da telo skladišti višak hroma u tkivima i organima, što može prouzrokovati njihovo oštećenje.