Polno prenosive bolesti: Sve što bi trebalo da znate

Jedna od tema koja često budi znatiželju, ali i zabrinutost, jesu polno prenosive bolesti. Ove “pošasti“ savremenog doba su deo svakodnevnice, nažalost, velikog broja ljudi. Međutim, zbog škakljivosti same teme, retko kada se zapravo govori o njima, te i same informacije nisu dostupne u meri u kojoj bi trebalo da budu. IntroLab Laboratorija Beograd će vam, danas, približiti ove bolesti. Saznaćete šta one zapravo predstavljaju, kako se prenose, i što je najvažnije, kako se mogu lečiti i sprečiti.

Šta su polno prenosive bolesti?

Polno prenosive bolesti (STD – sexually transmitted diseases), poznate i kao seksualno prenosive infekcije (SPI), predstavljaju grupu infekcija koje se prenose najčešće tokom nezaštićenog seksualnog odnosa – vaginalnog, analnog ili oralnog. Ove STD infekcije izazivaju različiti uzročnici: bakterije, virusi, gljivice ili paraziti, a mogu zahvatiti genitalni, analni i usni deo tela.

Zajedničko im je to što se prenose s osobe na osobu putem seksualnog kontakta, ali se simptomi često ne javljaju odmah, što otežava pravovremeno prepoznavanje i lečenje. Upravo zato je važno znati šta znači STD, kako se prenose, i koje posledice mogu izazvati ukoliko se zanemare.

Kako se prenose polne bolesti?

Iako samo ime ovih bolesti ukazuje na njihov glavni put širenja, polno prenosive infekcije se ne prenose isključivo seksualnim kontaktom. Način zaraze zavisi od vrste infekcije i ponašanja koja nose rizik.

Najčešće do infekcije dolazi tokom direktnog seksualnog odnosa, kada dolazi do razmene telesnih tečnosti (sperma, vaginalni sekret, krv) koje sadrže virus, bakteriju ili drugi uzročnik bolesti. Ipak, to nije jedini mogući način širenja.

• Kontakt sa kožom ili sluzokožom zaražene osobe, posebno ako postoji oštećenje kože kroz koje patogen može ući u organizam
• Sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja
• Korišćenjem zajedničkih igala i drugih predmeta koji dolaze u kontakt sa inficiranim telesnim tečnostima

Vrste polno prenosivih bolesti koje treba znati

Danas postoji više od 30 poznatih polno prenosivih bolesti, ali nisu sve podjednako česte niti opasne. Najzastupljenije su infekcije koje izazivaju bakterije, virusi i paraziti, a svaka od njih ima specifične simptome, načine prenosa i mogućnosti lečenja.

U nastavku izdvajamo najčešće polno prenosive bolesti, kako biste mogli da ih prepoznate i na vreme reagujete:

• HIV/sida – virus koji napada imuni sistem
• Herpes – virusna infekcija sa bolnim mehurićima
• Hlamidija – tiha bakterijska infekcija
• Gonoreja – bakterijska bolest sa učestalim komplikacijama
• Sifilis – bakterijska infekcija u više faza
• HPV infekcije – najrasprostranjenije SPI, sa rizikom za razvoj raka
• Mikoplazme i ureaplazme – bakterije koje često ne izazivaju simptome

Svaka od ovih infekcija se prenosi drugačije i ima specifičan tok, pa je edukacija o vrstama polno prenosivih bolesti važna ne samo za one koji sumnjaju na infekciju, već i za sve koji žele da preduprede komplikacije kroz prevenciju i redovno testiranje.

Sida (AIDS)

Nadaleko poznati HIV (Human Immunodeficiency Virus) je virus koji napada imuni sistem, time smanjujući sposobnost tela da se bori protiv infekcija i bolesti. Kod osoba zaraženim ovim virusom, tokom vremena dolazi do razvoja side (AIDS – Acquired Immune Deficiency Syndrome), bolesti koja nastaje kada je imuni sistem obolelog već značajno oslabljen. Sam virus se prenosi kroz seksualni kontakt, krv, ili sa majke na dete. U rane simptome spadaju groznica, bolovi u grlu i uvećani limfni čvorovi. Međutim, nije neobičajeno da osoba živi sa virusom godinama, a da to i ne zna, s obzirom da HIV-u mogu biti potrebne godine, pa i decenije da pređe iz latentne u aktivnu fazu. Iako trenutno nema zvaničnog leka za sidu, antiretrovirusna terapija može značajno usporiti tok bolesti. Do danas, u svetu su uspešno izlečene dve osobe, a pojedina klinička ispitivanja koja se sprovode ulivaju nadu da je “lek“ na korak od patentiranja.

Herpes

Genitalni herpes je uzrokovan herpes simplex virusom (tip 1 ili 2) i karakteriše ga pojava bolnih mehurića i čireva na genitalijama. Virus se prenosi seksualnim kontaktom, a simptomi mogu uključivati bol, svrab i nelagodnost. Iako se herpes ne može izlečiti, antiviralni lekovi mogu pomoći u smanjenju učestalosti i težine simptoma. Kada se osoba jednom zarazi ovim virusom, on ostaje u telu, te se može ponovo reaktivirati usled pada imuniteta.

Gonoreja

Gonoreja je bakterijska infekcija koja često ne pokazuje simptome, što je naročito tačno kod žena. Kada se simptomi pojave, oni tipično podrazumevaju bolno mokrenje i neuobičajeni iscedak iz genitalija. Gonoreja se leči antibioticima, ali sojevi otporni na lekove postaju sve učestaliji.

Hlamidija

Hlamidija je još jedna bakterijska infekcija koja često ne pokazuje simptome. Slično kao i kod gonoreje, kada se isti pojave, mogu uključivati bol pri mokrenju i iscedak iz genitalija. Lečenje takođe podrazumeva korišćenje antibiotika, a važno je i sprovesti uporedo lečenje kod partnera.

Mikoplazme i ureaplazme

Genitalne mikoplazme i ureaplazme (Mycoplasma hominis/genitalium, Ureaplasma parvuim/urealiticum) su najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina. Uglavnom se prenose seksualnim putem, a ono što je specifično za ove uzročnike je da u većini slučajeva ne uzrokuju simptome i tegobe. Iz tog razloga se često dešava da osoba ne zna da ima infekciju. Ukoliko se ne leče, ove bakterije mogu dovesti do steriliteta kod oba pola. Kod žena mogu uzrokovati bolesti kanalića materice i česte spontane pobačaje, dok kod muškaraca uzrokuju smanjenu pokretljivost spermatozoida i njihovu brojnost.

Sifilis

Sifilis je bakterijska infekcija koja prolazi kroz nekoliko faza, uključujući čireve, osip i, u kasnijim fazama, ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne leči. Leči se antibioticima, obično penicilinom.

Bolesti uzrokovane HPV virusom

Humani papiloma virus (HPV) je najčešća seksualno prenosiva infekcija. Mnoge vrste HPV-a ne uzrokuju nikakve simptome i prolaze sami od sebe. Neki tipovi mogu uzrokovati genitalne bradavice (kondilome) koje, iako neprijatne, nisu latentne. Međutim, postoje i oni koji mogu dovesti do razvoja raka, i to najščešće raka grlića materice. Srećom, danas su dostupne vakcine koje mogu pomoći u prevenciji najopasnijih tipova HPV-a. Pak, u slučaju oboljevanja, savetuje se sprovođenje HPV genotipizacije, odnosno analize koja identifikuje najopasnije tipove ovog virusa, genotip 16 i genotip 18, uzročnike karcinoma.

Simptomi polno prenosivih bolesti

STD simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste infekcije, pola osobe, kao i opšteg zdravstvenog stanja. Kod nekih ljudi simptomi mogu biti izraženi već nekoliko dana nakon rizičnog kontakta, dok kod drugih infekcija ostaje tiha i neprimetna mesecima. Upravo zato su polno prenosive infekcije opasne – jer se mogu širiti dalje bez znanja osobe koja je nosilac.

Najčešći simptomi polno prenosivih bolesti:

• Peckanje ili bol pri mokrenju
• Neobičan iscedak iz vagine ili penisa
• Svrab, crvenilo ili osip u genitalnoj regiji
• Rane, mehurići ili čirevi na polnim organima, anusu ili usnama
• Bol tokom odnosa
• Krv između ciklusa kod žena
• Uvećani limfni čvorovi, najčešće u preponama
• Povišena telesna temperatura ili opšta slabost

Mnoge polne bolesti bez simptoma izazivaju ozbiljne komplikacije ako se ne otkriju na vreme – poput neplodnosti, problema u trudnoći ili oštećenja unutrašnjih organa.

Zato je važno znati kako prepoznati polne bolesti i ne oslanjati se isključivo na vidljive znake. Redovni pregledi i testiranja su jedini pouzdan način da budete sigurni u svoje seksualno zdravlje, naročito ako imate više partnera ili ste promenili partnera.

Koliko traje inkubacija STD infekcija?

Jedno od najčešćih pitanja kada su u pitanju polno prenosive bolesti jeste: koliko traje inkubacija STD infekcija i kada se prvi simptomi mogu očekivati?

Inkubacija STD infekcija

Inkubacija je period između izlaganja infekciji i pojave prvih simptoma. Kod nekih bolesti simptomi se javljaju veoma brzo, dok kod drugih mogu proći nedelje ili čak meseci:

• Gonoreja i hlamidija – 2 do 14 dana
• Herpes – 4 do 7 dana (ali virus može ostati neaktivan i duže)
• Sifilis – prosečno 3 nedelje
• HIV – simptomi se mogu javiti posle nekoliko nedelja, ali infekcija može ostati neprimetna godinama
• HPV – često bez simptoma, a inkubacija može trajati mesecima

Zbog varijabilnosti, važno je ne čekati simptome već se testirati nakon rizičnog kontakta.

Da li je STD izlečiv?

Odgovor zavisi od konkretne infekcije. Mnoge jesu, naročito ako se otkriju na vreme. A trajanje lečenja polnih bolesti zavisi od vrste infekcije i koliko je rano otkrivena:

• Bakterijske polne bolesti (npr. gonoreja, hlamidija, sifilis) se često uspešno leče antibioticima u roku od nekoliko dana do dve nedelje.
• Virusne polne bolesti (herpes, HIV, HPV) se ne mogu potpuno izlečiti, ali se mogu kontrolisati lekovima koji smanjuju simptome i prenosi rizik.
• Kod hroničnih stanja kao što je HIV, lečenje je doživotno, ali moderna terapija omogućava kvalitetan život i nisku zaraznost.

Prevencija polno prenosivih bolesti

Prevencija polno prenosivih bolesti je ključni deo očuvanja seksualnog i opšteg zdravlja, i počinje informisanošću. Iako nijedna zaštita nije stopostotna, postoje dokazane mere koje značajno smanjuju rizik od infekcije.

Kako se zaštititi od polnih bolesti

Jedan od najsigurnijih načina jeste dosledna i pravilna upotreba kondoma tokom svakog seksualnog odnosa – vaginalnog, analnog ili oralnog. Kondomi deluju kao fizička barijera koja sprečava kontakt sa zaraženim telesnim tečnostima i sluzokožom. Na taj način štite ne samo od bakterijskih i virusnih infekcija, već i od onih koje se prenose kontaktom sa kožom, kao što su herpes i HPV.

Redovno testiranje na polne bolesti

Prevencija ne podrazumeva samo zaštitu tokom odnosa, već i pravovremeno testiranje. Ovo se posebno odnosi na osobe koje imaju više seksualnih partnera, ulaze u novu vezu ili su bile izložene rizičnom kontaktu.

U laboratoriji IntroLab, dostupan je test na 12 najčešćih polno prenosivih infekcija. Prednost ovog testa je što se kod muškaraca uzorci mogu uzimati iz urina ili ejakulata, što je prijatnija i manje invazivna opcija u poređenju sa tradicionalnim urogenitalnim brisevima.

Ostale mere prevencije:

• Otvorena komunikacija sa partnerom o seksualnom zdravlju
• Smanjenje broja seksualnih partnera
• Vakcinacija, naročito protiv HPV-a, koja može sprečiti razvoj raka grlića materice i drugih bolesti
• Izbegavanje deljenja ličnih predmeta kao što su brijači i četkice za zube

Najčešća pitanja o polnim bolestima

Da li se STD prenosi poljupcem?

Određene infekcije poput herpesa mogu se preneti poljupcem, naročito ako su prisutne ranice ili mehurići. Zato je važno obratiti pažnju i na simptome van genitalne regije.

Da li mogu imati STD bez simptoma?

Da. Mnoge infekcije, kao što su hlamidija i HPV, često prolaze bez vidljivih simptoma, pa se mogu otkriti samo testiranjem.

Da li se polne bolesti prenose oralnim putem?

Da, neke infekcije poput herpesa, sifilisa, gonoreje i HPV-a mogu se preneti oralnim seksom, naročito ako se ne koristi zaštita. Mogu se javiti simptomi u ustima, grlu ili na usnama.

Da li PAPA test otkriva polne bolesti?

PAPA test ne otkriva sve SPI, već analizira ćelije grlića materice. Može ukazati na prisustvo HPV-a, ali za ostale infekcije potrebni su specijalizovani testovi poput PCR analize ili briseva.

Kako prepoznati polne bolesti?

Najčešći znaci su: bol pri mokrenju, neuobičajen iscedak, svrab, osip, rane na genitalijama, bol u donjem stomaku. Međutim, mnoge infekcije nemaju simptome – zato je testiranje ključno.

Polne bolesti koje se prenose i preko kondoma – da li postoje?

Da. Iako kondomi značajno smanjuju rizik, nisu apsolutna zaštita. Infekcije koje se prenose kontaktom sa kožom (poput herpesa, HPV-a ili sifilisa) mogu se preneti i kada se koristi kondom, ako dođe do kontakta van prekrivene regije.

Da li se koristi gentamicin mast za polne bolesti?

Gentamicin mast se koristi za tretman određenih bakterijskih infekcija kože i sluzokože, ali nije univerzalni lek za polno prenosive bolesti. Njenu primenu određuje lekar, zavisno od vrste infekcije i lokalizacije simptoma.

Da li postoje nasledne polne bolesti?

Ne, polne bolesti nisu nasledne u genetskom smislu, ali se neke infekcije mogu preneti sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. To važi za HIV, sifilis, herpes i HPV, pa je važno da trudnice budu testirane na vreme kako bi se smanjio rizik od prenosa na bebu.

Gde se testirati na polno prenosive bolesti?

U IntgroLab laboratoriji u Beogradu dostupni su testovi za sve najčešće polno prenosive bolesti – kako pojedinačno, tako i u vidu kombinovanih panela. Možete se testirati na HIV, hepatitis, hlamidiju, gonoreju, sifilis i druge infekcije, u skladu sa simptomima ili preventivnim pregledom. Testiranje je diskretno, brzo i stručno obavljeno, a rezultati su dostupni u kratkom roku.

Borba protiv polno prenosivih bolesti je borba pojedinca, ali i zajednice

Dok zatvaramo ovu temu, jasno je da su polno prenosive bolesti kompleksan i ozbiljan zdravstveni izazov u savremenom društvu. Ono zbog čega je donekle “teško“ izaći u koštac sa njima je to što su svojevrsna tabu tema. Kako bismo učinili informacija dostupnije svima, potrebno je kolektivno razbiti stigmu koja često prati ove bolesti i otvoriti dijalog o ovoj temi. Na kraju krajeva, informacije su te koje su od ključnog značaja ovde, naročito one koje se tiču prevencije i ranog otkrivanja, jer su upravo one najefikasniji način za borbu protiv ovih bolesti.